Врањска градска песма представља јединствен облик музичког и поетског израза југа Србије и један од најпрепознатљивијих симбола културног идентитета града Врања. Настала у другој половини XIX века, у специфичном урбаном и културном амбијенту врањске чаршије, ова песма је током времена постала носилац колективног памћења, локалног говора, начина живота и емоционалног света једне заједнице. Својим сетним мелодијама, успореним ритмом и снажним лирским изразом, врањска градска песма сведочи о људима, догађајима и местима који су обликовали културну историју Врања.
Због свог изузетног културног значаја, врањска градска песма уписана је 2012. године у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Као жива традиција, она се преноси кроз извођење, усмено наслеђе и интерпретацију бројних генерација певача и музичара, од чувених интерпретатора прошлости до савремених извођача који настављају да негују овај музички жанр.
Дигитална колекција „Врањска градска песма“ настала је у оквиру пројекта Јавне библиотеке „Бора Станковић“ у Врању са циљем да се на једном месту прикупе, систематизују и учине јавно доступним материјали који сведоче о настанку, развоју и трајању овог елемента нематеријалног културног наслеђа. Колекција обухвата разноврсну дигитализовану грађу: фотографије, разгледнице, публикације, нотне записе, архивску документацију, као и аудио и видео записе који документују извођачку традицију и културни контекст врањске градске песме.
Посебна пажња посвећена је стручном опису и повезивању грађе путем метаподатака, што омогућава лакше претраживање, истраживање и коришћење материјала. Дигитална платформа омогућава корисницима различите начине прегледа садржаја, прилагођене различитим типовима грађе, чиме се обезбеђује доступност и функционалност колекције у дигиталном окружењу.
Ова колекција није само дигитални архив, већ простор сусрета традиције и савременог доба. Њеним формирањем библиотека доприноси очувању културног памћења, јачању локалног идентитета и преношењу врањске градске песме будућим генерацијама, омогућавајући да наслеђе које је настало у живој култури града настави да живи и у дигиталном простору.
